Пређи на садржај

Национално демократска алтернатива

С Википедије, слободне енциклопедије
Национално демократска алтернатива
СкраћеницаНАДА
Вође
Основана26. јануар 2021. (2021-01-26)
Идеологија
Политичка позицијадесница[1][3][4]
Боје
  •   црвена
  •   плава
  •   сива
Слоган„Да живимо нормално!”
Народна скупштина
13 / 250
Скупштина АП Војводине
7 / 120
Скупштина града Београда
7 / 110
Веб-сајт
nadazasrbiju.rs

Национално демократска алтернатива (скраћено НАДА) је политичка коалиција у Србији. Воде је Нова демократска странка Србије (НДСС) и Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС).

Историја

[уреди | уреди извор]

Председник Демократске странке Србије др Милош Јовановић и председник Покрет обнове Краљевине Србије Жика Гојковић су 26. јануара 2021. године потписали Споразум о заједничкој политичком деловању, који има 7 тачака.[5] Овим споразумом је предвиђено формирање заједничке политичко-програмске платформе под називом Национално демократска алтернатива, а као њен циљ постављени су: одбрана српских интереса на Косову и Метохији, Републици Српској и свуда где живе Срби на основу Устава Републике Србије, Резолуције СБ УН 1244 и Дејтонског споразума, отварање питања облика владавине, обнова демократског друштва, суверене државе и њених институција, очување традиционалних породичних вредности и повећање наталитета, тржишна привреда, борба против корупције, равномерни развој итд.

На Ђурђевдан 6. маја 2021. године, коалиција је проширена и потписан је коалициони споразум са још 19 удружења грађана.[6] Подршку коалицији су дали академик Матија Бећковић, пуковник Љубинко Ђурковић и песник Благоје Баковић.[7]

Дана 10. јула, потписан је и коалициони споразум за локалне изборе у Београду.

7. фебруара 2022. за носиоца парламентарне листе НАДА изабран је генерал-мајор Војске Србије и Црне Горе у пензији Божидар Делић.

На општим изборима 2022. године, коалиција је освојила 196.197 гласова, 5,57% од укупног броја изашлих бирача, и постали су парламентна коалиција, са 15 народних посланика, у Народној Скупштини Србије. За подпредсеника Народне Скупштине је изабран генерал-мајор у пензији Божидар Делић.

Дана 19. јула 2022. прихваћен је захтев председника ПОКС-а, Војислава Михаиловића, за упис у регистар политичких странака као њен председник.

Идеологија

[уреди | уреди извор]

Противи се легализацији истополних грађанских заједница,[8][9] подржава предлог за усвајање декларације подршке Републици Српској,[10] као и обнову монархије.[11] У септембру 2021. представила је свој програм за предстојеће изборе.[12] Успротивила се уставном референдуму 2022.[13]

Назив Вођа Главна идеологија Политичка позиција Народна скупштина Скупштина АП Војводине Скупштина града Београда
Нова демократска странка Србије (НДСС) Милош Јовановић национални конзервативизам десница
7 / 250
4 / 120
4 / 110
Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) Војислав Михаиловић национални конзервативизам десница
7 / 250
4 / 120
2 / 110

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Народна скупштина Републике Србије
Избори Носилац Покрет # гласова % од важећих # посланика Промена # посланика Статус
2022. Божидар Делић Нема назад – иза је Србија 204.442 5,54%
15 / 250
Раст 15 Опозиција
2023. Милош Јовановић Нова демократска странка Србије 191.431 5,16%
14 / 250
Пад 1 Опозиција

Председнички избори

[уреди | уреди извор]
Председник Републике Србије
Избори Кандидат Странка # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Резултат
2022. Милош Јовановић ДСС 1. 225.716 5.96% без другог круга није изабран

Локални избори

[уреди | уреди извор]
Локални избори
Општина # гласова % од важећих # посланика Промена # посланика
Град Београд 57.760 (2022.)
56.415 (2023.)
6,44% (2022.)
6,13% (2023.)
7 / 110
(2022.)
7 / 110
(2023.)
Раст 7 (2022.)
Стагнација 0 (2023.)
Општина Косјерић 485 (2021.) 7,29% (2021.)
2 / 27
(2021.)
Раст 2 (2021.)
Општина Зајечар 674 (2021.) 2,69% (2021.)
0 / 50
(2021.)
Стагнација 0 (2021.)
Општина Мионица 370 (2021.) 4,94% (2021.)
2 / 39
(2021.)
Раст 2 (2021.)
Општина Неготин 322 (2021.) 2,26% (2021.)
0 / 45
(2021.)
Стагнација 0 (2021.)
Општина Бајина Башта 405 (2022.) 2,85% (2022.)
0 / 45
(2022.)
Стагнација 0 (2022.)
Општина Књажевац 539 (2022.) 3,79% (2022.)
1 / 45
(2022.)
Раст 1 (2022.)
Општина Мајданпек 364 (2022.) 3,88% (2022.)
1 / 45
(2022.)
Раст 1 (2022.)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Zarić, Marija M. (27. 2. 2022). „Šta do sada znamo o učesnicima na izborima 3. aprila? Pojedinci, partije i koalicije koje učestvuju”. Telegraf (на језику: српски). Приступљено 8. 2. 2023. 
  2. ^ „DSS i POKS napravili koaliciju, na izbore idu kao Nacionalno-demokratska alternativa”. Novi magazin (на језику: српски). 6. 5. 2021. 
  3. ^ Ilić, Vujo; Draško, Gazela Pudar (2022). „2022 Elections in Serbia: The Return of the Opposition?”. Contemporary Southeastern Europe. University of Graz. 9 (2): 7. 
  4. ^ „A Pyrrhic Victory for Serbia's Ruling Party - Rosa Lux”. rosalux.rs. 27. 4. 2022. 
  5. ^ „ДСС и ПОКС потписали споразум о заједничком политичком деловању”. Демократска странка Србије. 26. јануар 2021. 
  6. ^ „POKS, DSS i 19 udruženja i grupa građana potpisali koalicioni sporazum”. Danas. 06. 05. 2021. 
  7. ^ „ПОКС и ДСС формирали коалицију НАДА за будуће изборе”. Радио телевизија Србије. 6. мај 2021. 
  8. ^ „DSS i POKS predlažu referendum o istopolnim zajednicama”. rs.n1info.com. N1. 23. 3. 2021. 
  9. ^ „Влада да одбаци предлог Закона о истополним заједницама”. Ozonpress (на језику: српски). 22. 11. 2021. Приступљено 16. 12. 2021. 
  10. ^ „NADA predlaže usvajanje deklaracije o podršci Republici Srpskoj”. www.tanjug.rs. 29. 7. 2021. Приступљено 16. 12. 2021. 
  11. ^ „Monarhija bitna za identitetsko utemeljenje”. Ozonpress (на језику: српски). 2. 12. 2021. Приступљено 16. 12. 2021. 
  12. ^ „Koalicija NADA predstavila program i kandidata za predsednika Miloša Jovanovića”. N1 (на језику: српски). 12. 9. 2021. Приступљено 16. 12. 2021. 
  13. ^ „Jovanović (DSS): Građani na referendumu da glasaju protiv promene Ustava”. Danas (на језику: српски). 4. 12. 2021. Приступљено 16. 12. 2021.